SERIJAL 100 GODINA VLASINE: Veliki jubilej prilika za sećanje na legende

Kako se odrediti prema pitanju Vlasotinčana: ko je najuspešniji iliti najbolji funkcioner Vlasine u veku za nama?

Umesto ishitrenog odgovora, moguća je dopuna pitanja u: da li je to Vlastimir Veličković Dejanac, Jovan Stojanović Pajsa ili Stojan Babastojanski.

I da priča postane maksimalno ozbiljna i odgovorna, prirodno je pridodati i privezak: kako sa istorijske distance dodeliti priznanje, dati nagradu za postignuto i urađeno u periodu mandata kada su bili prvi u klubu. Vlastimir Velićkovć jeste bio predsednik, ali su u zlatnoj deceniji 21.veka, skromni kako su ih roditelji vaspitali, ali definitivno moralne gromade, Jovan Stojanović Pajsa i Stojan Babastojanski Stole prepuštali predsedničku fotelju Vladimiru Filipoviću. Svesni, naravno, da  će svi u klubu, svi na tribinama, svi u fudbalskoj javnosti, svi u vlasotinačkoj čaršiji  jasno određivati autoritet prema zaslugama.

Jedan od trojice braće Dejanac, Vlastimir Veličković je bio igračka legenda ne samo Vlasine već i Jugoistočne Srbije. Prdvodio je ekipu u Četvrtoj zoni SFRJ, kada je Vlasina bila uspešnija nego mnogi današnji superligaši u FSS. Iako tražen od mnogih Igrao je s ljubavlju za fudbalske sladokusce na Rosulji, za svoje Vlasotince, koje je sve vreme bilo puno romantike, vinogorja i vina, kafana i boema,lepih žena i nadarenih fudbalera. Ono što je zajedničko svoj trojici velikana jeste neraskidivo i nepomućeno prijateljstvo sa potpisnikom ovih redova, inače rođenim Leskovčaninom. Drugo, bili su veliki privrednici i uspešni direktori: Dejanac u Reteksu, Ugostiteljstvu i Besku, Stole u GP Crna Trava, Pajsa u Cementnim proizvodima koju je osnovao i sa ortakom Draganom proslavio širom zemlje. Bili su neimari, stvaraoci, vizonari: Dejanac i BESKO su za čudesno kratko vreme izradili veličanstveno Omladinsko naselje na Vlasinskom jezeru, Stoletovi inženjeri su gradili stambene komplekse u Beogradu, Boru, njegovi majstori su bili traženi u Rusiji,Ukrajini, Bugarskoj. Ništa moderno u to vreme nije izgrađeno u Srbiji i šire, a da nisu korišćeni materijali prozvedeni u Pajsinoj firmi.

Sva trojica su za života postali fudbalske legende, ne samo Vlasotinca već i Juga Srbije. Najstariji Dejanac je osim predsednikovanja u klubu svoje mladosti, uspeo da postane prvi predsednik FSS koji nije predložen od Fudbalskog saveza Beograda, već je u fotelju predsednika Srbije stigao kao predsednik Međuopđštinskog fudbalskog saveza sa centrom u Leskovcu. Malo je znano, a zadovočljstvo je na to upozoriti, da je vodeći Vlasinu, Vlastimir Veličković  iz redova igračkih legendi prepoznao momka koji je uz fudbal završio i studije, izabrao i pripremio svog naslrdnika: do odlaska u penziju, Dejancu je potpredsednik bio Dragutin Stojanović Gute koji je uz fudbal završio i studije na Građevinskom fakultetu. Do kraja 20.veka Stojanović je kraće vreme bio i predsednik kluba, da bi posle Skupštine kluba i izbora predsednika opštine Vojislava Ljubenovića za predednika Vlasine, prihvatio funkciju direktora kluba. Od početka 2001. do kraja 2006.godine bio je direktor Vlasine i desna ruka Jovana Stojanovića i Stoleta Babastojanskog.

Nije prvi put da se čuje za predlog, da imena Babastojanskog i Stojanovića, ponesu stadion na Rosulji i Sportski centar pored Vlasine, sa atletskom stazom i rekonstruisanim fudbalskim terenima. Oni koji misle, da će ih starost zaobići, a danas predstavljaju lokalnu vlast, treba da razmisle i o mogućnosti, da na ulazu u klupske prostorije postave spomen ploču sa likovima Dejanca, Jovana i Stojana, da neka ulica ponese ime svojih zaslužnih žitelja. Da li je to izvodljivo u mestu, koje je do Drugog svetskog rata imalo ulicu Knez Mihajlovu, koja od rata do danas nosi ime XXII udarne divizije !? Ni istoričari, ni politička oligarhija ne mogu bez kvalitetnog predloga u proceduru izmena naziva ulica. Vlasina, kao svojina generacija iz proteklih 100 godina, itekako ima obavezu da na opštinskim organima zatraži raspravu o promeni naziva ulica i većem poštovanju zaslužnih Vlasotinčana iz svih oblasti života.

STADION JOCE PAJSE

Savremenici će prihvatiti iz prve. Zašto da stadion ne ponese ime Jovana Stojanovića Pajse, najvećeg fudbalskog autoriteta i donatora na Rosulji u vremenu od 2001.-2006.e i najzaslužinijeg što je igralište na Rosulji čudesnom energijom i finansijskom podrškom, od ruševine pretvorio u jedan od najlepših fudbalskih stadiona na Jugu Srbije. Okrenuo je naglavačke teren za igru,  formirao zeleni tepih, postavio savršenu drenažu, od ledine napravio pomoćni teren koji uz malo veću brigu mogu da koriste sve mlađe klupske selekcije. Tribine su uređene, nažalost nije bilo sluha u lokalnoj samoupravi da se podrže Pajsine ideje, uz koga je sa građevinskim kombinatom Crna Trava u direktnoj podršci bio samo drugi potpredsednik Vlasine, nekada golman,u u jednom periodu predsednik kluba ali i predsednik opštine, Stojan Babastojanski. A da su tada podržani, danas bi stadion na Rosulji imao i modernu građevinu,sa svim sportskim, kancelarijskim, komercijalnim, ali i ugostiteljskim sadržajima. A možda bi kumovanje Žurnala i fudbalske javnosti Vlasotinca, pomoglo da rekonstrukcija i kompletiranje „Stadiona Joce Pajce“ u Vlasotincu podrže sa značajnim finansijskim sredstvima Vlada Srbije, FSS, UEFA i druge donatorske Agencije.

SPORTSKI CENTAR BABASTOJANSKI

Kako je sredinom 1999. godine obećano, GP Crna Trava je isključivo sopstvenim sredstvima i vođena vizionarskom rukom velikog neimara,direktora Stojana Babastojanskog izgradila i na Dan preduzeća, 24.decembra daleko pre roka predala mladima Vlasotinca na korišćenje objekat koji arhitektonski sliči američkom Pentagonu. I s razlogom je dobio epitet-atletski hram. Pored reke Vlasine nikao je novi stambeni objekat površine 500 metara kvadratnih, sa komfornim svlačionicima i teretanom od 130 kvadrata,TV salom i pratećim sadržajima. Napravljen je projekat za osam staza po zahtevima vrhunske atletike, unutar tog prostora izgrađen je fudbalski teren u dimenzijama kakve zahteva UEFA, sa kompletnom drenažom. Na tom fudbalskom stadionu nikada se nije organizovala sistematska i redovna fudbalska aktivnost. Ovakav objekat, u sklopu SPORTSKOG CENTRA BABASTOJANSKI, sa novom moderno opremljenom dvoranom i blizinom hotela, trebalo bi da izraste u veliki državni centar za organizaciju sportskih kampova za sve uzraste i sportove(fudbal,atletika,košarka,plivanje,rukomet….Ali i da uz ulaganje Vlade Srbije brzo postane državni sportski centar za okupljanje reprezentacija Srbije. Ideja ima, ljudi od pameti i energije, čekaju priliku da u život pretvore fantastične potencijale za razvoj svih sportova, ali ponajpre fudbala. Zato su i glasna razmišljanja da se jubilej 100 godina fudbala u Vlasotincu iskoristi za pokretanje velikih sportskih investicija od interesa za Srbiju.

Autor: Dušan Stamenković

Svi sadržaji portala Sportska strana Juga vlasništvo su Agencije SDS. Svako neovlašćeno korišćenje bez saglasnosti autora i redakciji podleže zakonskoj i sudskoj zaštiti.

“Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”