VEK FK VLASINA: Veliki broj fudbalskih dragulja otkriven na Rosulji – Dejanac jedan i neponovljiv

Kad pogledate fudbalski CV, onda postaje jasno zašto je Vlastimir Veličković Dejanac, najveća fudbalska zvezda ponikla u Vlasini.

Rođen je u Vlasotincu, 5.maja 1932., prvotimac Vlasine postao je, uz specijalistički lekarski pregled, sa 17 godina. Trenirali su ga Živojin Dinkić i Aleksandar Ličanski, mnogo mu je značila saradnja sa trenerom Jankom Zvekanovićem iz Crvene Zvezde, pod čijim je stručnim rukovodstvom, Vlasina postala član Četvrte zone Jugosavije, inače preteče Druge savezne lige. Bio je prvotimac u vremenu od 1947.-1963.e godine. Jedno vreme saigrači su mu bila dva mlađa brata, Vladimir i Vojislav.

Iz voljenog kluba nije otišao ni po završetku igračke karijere. U četiri mandata bio je predsednik Vlasine, potom prvi predsednik tek formirane Niške zone(1973./1974). Bio je član Konferenije i Predsedništva FS Srbije (1973./74.). Bio je prvi predsednik FS Srbije(1981./1982.) koji je delegiran iz fudbalskih organizacija Juga Srbije.Vodio je delegaciju omldinske reprezentacije Jugoslavije na turniru u Monaku i dobio priznanje organizatora, a od predsednika FF Monaka i zvanični poziv da Dejanac sa Vlasinom bude gost u ovom mondenskom sportskom centru i to o trošku domaćina. Dejanac je bio i član vođstva reprezentacije Jugoslavije na utakmici protiv Grčke u Splitu(29.aprila 1901.). Za višegodišji doprinos razvoju fudbala u Vlasotincu, Jablaničkom okrugu, Srbiji i Jugoslaviji dobio je, između ostalog: jubilarnu medalju FSJ (1969), proglašen je za zaslužnog radnika FSS(1980.), dobitnik je jubilarne medalje i plakete FSS(1981.), proglašen je za zaslužnog fudbalskog radnika FSJ(1982.), i brojna druga priznanja.

Sa drugarima iz generacije 1951. godine zaslužan je što se šesta decenija 20. veka (1951.-1960.) smatra jednom od najuspešnijih deset leta u 100 godina fudbala u Vlasotincu. Generaciju fudbaskih majstora i tada najbolju ekipu na Jugu Srbije, činili su: Stevan Miladinov Mađar (golman), Vitomir Kocić-Mače (desni bek), Dragoljub Zdravković- Parca (levi bek), Aleksandar Bogdanović – Poganac (desni half), Aleksandar Jović – Pamuklijaš (centarhalf), Aleksandar Ličanski – Mamin (levi half), navalni red: Vojislav Đelić – Vocko (desno krilo), Vlastimir Veličković – Dejanac (desna polutka), Stevan Đorđević – Stepa Šop (centarfor), Ljubiša Vidosavljević – Buš (leva polutka) i Dragoljub Mršić – Manta (levo krilo). Igrali su i Dušan Didić -Dida (golman), Stojan Ljubenović – Garac (polutka), Velimir Mančić – Srce (half), Sloodan Zdravković – Parca (polutka), Vlastimir Mitić – Džander (golman), Bogoljub Sokolović – Sokol (bek), Ljubomir Stamenković – Nastas (golman) i Milivoje Stamenković – Bukor (centarhalf).

Kao prvak Oblasne lige Niša za 1951.godinu, Vlasina je igrala kvalifikacije za viši rang. Tako su Vlasotinčani stigli do Lige Niškog podsaveza u kojoj je u sezoni 1955./56- prvak postala Dubočica sa sedam bodova više od Vlasotinčana. Leskovčani su kao prvaci direktno stekli status člana Četvrte zone FSJ, dok je drugoplasirana Vlasina igrala kvalifikaije sa Slobodom iz Užica, Metohijom iz Prizrena i Pelisterom iz Bitolja. Nije prošla, ali se nije ni demoraisala. U narednoj sezoni 1956./57. Vlasina osvaja prvo mesto u Ligi NFP-grupa Jug, sa bodom prednosti ispred Trgovačkog iz Niša. Slede ponovo kvalifikacije za Četvrtu zonu Jugoslavije. Protivnik je bio po meri, Železničar iz Niša. Na igralištu pored Pirotske pruge, 23.juna bilo je 2:1 za Vlasinu, u revanšu na Rosulji, 30.juna 1957.e godine čak 4:0(3:0). U Nišu su strelci za tim pobednika bili Đorđević i Stanojević,,a u ekipi su bili: braća Vlastimir i Vladimir Veličković, Jovčić, Kocić, Vidosavljević, Šušulić, Stojanović, Sokolović , Đorđević, A.Stanojević i Janković.

U revanšu, pred 3000 gledalaca na Rosulji i uz suđenje Petrovića iz Beograda, tri pogoka za domaćina postigao je Vlastimir Veličković, jedan, iskusni golgeter Stevan Đorđević. Apsolutni prvak Niškog fudbalskog podsaveza postao je prvak grupe „jug“ koji je bio uspešniji od prvaka NFP grupa „sever“. Vlasotince je tada celu noć slavilo podvig svojih ljubimaca za istoriju, a imena zaslužnih našla  su se na lepo urađenom tablou. I ne samo igrača, već i predsednika Luke Đurkića i Dragoljuba Jovića, ali i trenera Živojina Dinkića i Aleksandra Ličanskog. Zlatotiskom su za sva vremena upisana imena: golman, D.Didić, V.Mitić, S.Lukanović, S.Jovčić, igrači, B.Sokolović, D.Zdravkvić, B.Šušulić, B,Valčić, A.Jović, B.Stojanović, V.Kocić, M.Janković, Vlatimir Veličković, Vladimir Veličković, R.Išljamović, R.Rajić, S.Mitić, S.Đorđević, S.Stojanović, A.Stanojević, Lj.Vidosavljević i B.Terzić.

Vlasina je jesenju sezonu u Četvrtoj zoni FSJ završila na 6.mestu, Dubočica je bila sedma, jesenji prvak bila je Trapča(K.Mitrovica),. A na kraju takmičenja, prvi je bio Napredak iz Kruševca(31), slede Rabotnički iz Skoplja(29), pa Radnički iz Niša(29), Pobeda iz Prilepa(27), Trepča iz Kosovske Mitrovice(26),  Radnički iz Kragujevca(26) , 7.Dubočica (25), 8.Sloga iz Kraljeva(25), 9.Vlasina(15), slede Morava iz Svetozareva(12), Pelister iz Bitolja(10), poslednja je bila Sloga iz Skoplja sa 7 bodova. Kako je izvestio Jovan Ćukalović, dopisnik lista „Sportist“ iz Skoplja, za naboljeg golmana Lige proglašen je čuvar mreže Vlasine Sava Lukanović, a u Prvu ligu FSJ ušao je Napredak.

Četvrta, ali i tri ostale zone FSJ su u leto 1958.e godine rasformirane, a formirane dve grupe Druge lige. Vlasina je u gotovo potpuno izmenjenom sastavu, startovala u prvenstvu Niške zone(1958./59.) zajedno sa Dubočicom i Radničkim iz Niša. Posle samo jedne sezone, već dobro uzdrmani fudbalski brod sa Rosulje nastavlja da tone, Vlasina ispada iz NFZ i prelazi u Sresku ligu. Stiglo je vreme krize, smena generacija i klupskih uprava, Vlasina je najčešće igrala u NFZ mada je u sezoni 1978./79. i iz nje ispala, ali se brzo vratila. Vera fudbalskog Vlasotinca, kako nevolje neće do veka potrajati, da će nepresušno vrelo talenata uskoro na svetlo dana izbaciti nove generacije izuzetno talentovanih dečaka, ostala je nepokolebljiva. Strpljenje se isplatilo, a bolji dani došli u drugoj polovini 20.veka.

“BEBE SA ROSULJE”

Nema generacije koja nije iznedrila po nekoliko prvotimaca za ponos i uspehe vlasotinačkog fudbala. Jedna od njih je i podmladak, koji je u godini 1957.oj,  Kupa juga Srbije na igralištu Železničara u Nišu, sa ekipom Timoka iz Zaječara. Zaječarci su srećno postigli gol odluke, iako je na golu Vlasine, Dragiša Stanković Čelik, budući bokserski šampion Jugoslavije, bukvalno činio čuda.. Trener Dimitrije Kocanocić Štrban, izveo je sastav koji je na fotografiji iz 1957.e godine u tamnoj opremi. Stoje, sleva: Vlajče Sokolović, Stojan Mitić Miza, Vojislav Veličković Dejanče, Vojislav Milošević, Aleksandar Stanojević Čaramaskalo, Petar Stamenković Bukor, čuče,sleva:; Nikola Stamenković,golman Dragiša Stanković Čelik je između Sokola Stojanovića(levo) I Stevana Valčića, a sasvim desno je Miodrag Mrvić. Za prvi tim su već počeli da igraju Stanojević, Stamenković, Stojanović I Veličković. Najpoznatije ime iz generacije “Beba sa Rosulje” je Sokol Stojanović, koji je za prvi tim zaigrao sa 17 godina I igrao sve do leta 1969.godine.. Trener u matičnom klubu bio je u četiri navrata: 1969./70.(igrač I trener), 1979./1980.), dve godine za redom,1985./86. I godinu dana kasnije. Među prvim fudbalerima sa Rosulje, završio je fakultet I penzionisao se kao šumarski inženjer.

MONAKO OSTAO NEOSTVARENI SAN

Na žalost nema pregledne i sređene dokumntacije, a posao istraživača da pronađe podatke ili žive sagovornike iz 1051.godine, je gotovo nemoguća misija. Priznanje, međutim, koje je mnogo godina kasnije, kao vođa delegacije omladinske reprezentacije Jugoslavije na turniru u Monaku dobio Vlastimir Veličković Dejanac i priča koju je preneo u štampane medije, podseća na nesreću srpskog naroda koji teško priznaje i ceni uspešne: Dejanac je od strane Fudbalskog saveza Monaka dobio ne samo priznanje, već i otvoreni poziv FK Vlasina da gostuje u Monaku o trošku domaćina. Gostovanje nije reaizovano,jer nije bilo saglasnosti lokalne samouprave.

Autor: Dušan Stamenković

“Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”