Nevelika tradicija ženskog fudbala, bar kada su u pitanju godine postojanja najstarijih fudbalskih klubova kakvi su Dubočica, Sloga, Lemind, Vučje, GIK i brojni klubovi iz većih seoskih sredina u nekadašnjoj leskovačkoj opštini, sada Gradu Leskovcu, jeste jedan od problema leskovačkog prvoligaša.
Ženski fudbal i novoformirani klub Lemind lavice, formiran je i zaigrao na terenu FK Lemind pored groblja Špitalja. Kasnije je, želeći da se domogne bolje finansijske pozicije registrovao kao ŽGFK Lavice Dubočica. Veće pare jesu dobili, stekli su status stalnog člana Druge lige Srbije, dobile par kontejnera pored terena sa veštačkom travom, ali pravo korišćenja stadioa „Dubočica“ nisu dobili.
Dugo godina su bile jedini fudbalski prvoligaš u Leskovcu. Zaslugom trenera Slavoljuba Brankovića, sada trenera Mašinca u Nišu, devojke zainteresovane za fudbal su u respektabilnom broju dolazile na igralište, učile najpre da hodaju i trče u fudbalskim cipelama, a onda i ovladavale fudbalskim veštinama.
Talenata je bilo, najpre u mlađim kategorijama, da bi se dobar broj njih našao na listi reprezentativki, poput Milice Stanković, još uvek aktuelne Aleksandre Lazarević, pa Jovane Vasiljković, internacionalke Dimitrijevićeve, Ane Ivanov i drugih.
U prvo vreme, pojava ženskog kluba je privukla pažnju ponajpre devojčica u pionirskom uzrastu, kasnije seniorke i članice najboljih klubova u Srbiji, Mašinca, Crvene Zvezde i Spartaka.Tek što bi postale zapažene, pa i idoli mlađih generacija, odlazile su sa završetkom srednje škole na fakultete u veće gradove i klubove,pa je tako leskovački prvoligaš polako postajao regrutni centar za darovite fudbalerke, koje su po pravilu ranije napustale Leskovac. Ili se rano udale. Sa skromnom studentskom ponudom (samo Tehnološki fakultet i nekoliko viših škola), grad Leskovac nije mogao da parira Univerzitetskom centru u Nišu, a kamoli Beogradu.
Uprkos ovakvom neprijatnom i nepovoljnom iskustvu u ŽGFK Dubočica su nastavili sa radom na okupljanju darovitih devočica i dovođenjem već uočenih talenata iz klubova ženskog fudbala u Vlasotincu i Vučju. Sada je prva zvezda kluba Vlasotinčanka Marija Jović koja će na zimu najverovatnije prihvatiti povoljnu ponudu Mašinca i u Nišu nastaviti karijeru, ali i redovno školovanje.Trener Ana Stojanović, nekada reprezentativni golman, često muku muči da u zvanični protokol unese potreban i dozvoljen broj imena.
Ekipa ŽGFK Lavice Dubočica beleži dobre rezultate u takmičenju najmlađih, u takozvanoj Razvojnoj ligi Srbije. Ali, to nije dovoljno da bi se seniorski sastav iz Prve lige preselio u Superligu sa 10 klubova. Naravno da su tu problem i nedostajuća finansijska sredstva, što je hronična bolest većine najuglednijih sportskih klubova, tako da planovi da Leskovac ponovo postane član najbolje Lige FSS ostaju u domenu želja i teorije.
Ono što posebnu pažnju devojaka zaljubljenih u fudbalsku igru dodatno privlači jeste mogućnost da na drugom polju, u ulozi fudbalskih sudija ostanu u voljenom sportu. Fudbalski savez Jablančkog okruga s razlogom se ponosi dvema damama u sudijskoj opremi, prvo Anom Jovanović Minić, a sada i Jelenom Cvetković koje na dresu nose znak FIFA arbitra. Doduše, Ana je sudisku karijeru prerasla i sada je na Listi kontrolora sudija (i muških i ženskih) u Srbiji, ali i na Listi kontrolora UEFA i FIFA. Često u delegirane za suđenje i kontrolu na međunarodnim klupskim takmičenjima, ali i na najvećim smotrama ženskog fudbala, Evropskom i Svetskom prvenstvu. Dobro je što je njihova uspešna karijera zainitrigirala nekoliko perspektivnih devojaka, koje u sudijskom pozivu mogu da ih naslede i tako pomognu da ženski fudbal u Leskovcu ostane bar na fudbalskoj mapi Evrope.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.
