Na dan kada je vodeći rukometni klub u Leskovcu, 3.avgusta 1959. godine, promenio ime u Dubočica, prethodno je nosio ime Društva za telesno vaspitanje Partizan i u okviru čijih sekcija su nastali mnogi klubovi u gradu, nisu ni pretpostavljali da će pod izmenjenim imenom RK Dubočca 54, najbolji leskovački rukometaši zakucati na vrata Evrope. A evo nas na pragu 2026. godine, kada se može ostvaiti san mnogih generacija, da jedan od najstarijih rukometnih centara u Srbiji, Leskovac, dobije svoje mesto na rukometnoj mapi Evrope. Realne mogućnosti su najavljivane decenijama ranije, između ostalog i preko organizacije TV Turnira srpskih prvoligaša. Da li pre počeka prvenstva ili prekratiti pauzu između dva dela takmičenja, bila je dilema entuzijasta i velikih poznavalaca ovog sporta pre nego što su se opredelili za termine tri od ukupno četiri Turnira srpskih prvoligaša u Leskovcu: 1992., 1994., 1995. i 1997. godine. Svi ti turniri su zahvaljujući velikom autoritetu sportskih novinara u Leskovcu prenošeni na TVB. Ideja vodilja tadašnjeg predsednika kluba Momčila Ćućića i njegovih prvih saradnika bila je da rukomet treba popularisati na novi način, novim metodama, koristeći u prvom redu elektronske medije. I Leskovčani su još jednom iskoračili ispred drugih sportskih sredina i rukometnih centara, čineći poteze ne samo na planu propagande već da treba u veoma jakoj konkurenciji ostvarivati što bolje sportske rezultate. Zaimljivo je da u pomenutim sezonama, Dubočica nije bila uvek član najbolje Lige Jugoslavije, ali se naziv turnira nije menjao. To jeste veliko priznanje rukometnom Leskovcu, jer je cela federacija verovala da su povremena ispadanja samo na kratko udaljavala Dubočicu iz društva prvoligaša, da je sportski Leskovac uvek imao respektabilni rukometni potencijal. Narodski rečeno, Dubočica je drugoligaš bila samo u prolazu.
Učesnici Prvog TV turnira srpskih prvoligaša, organizovanog u okviru proslave 40 godina rukometa u Leskovcu, bili su, Metaloplastika (Šabac), Partizan (Beograd) i Železničar iz Niša. Na otvaranju turnira, 2. februara 1992. godine, pred punom dvoranom i u direktnom prenosu TVB, Dubočica je sa Partizanom igrala nerešeno (24:24), pa je prvi finalista odlučen boljim izvođenjem sedmeraca. U drugoj utakmici Metaloplastika je savladala Nišlije, ali je u finalu priznala Partizanu da je bolji sastav. U podsećanju na Prvi TV turnir srpskih prvoligaša sećamo se i sastva u kojem je tada RK Dubočica nastupala: Jovica Stojljković, Ljubiša Marković, Dragan Cenić, Zvezdan Stević, Radomir Marković, Branislav Medved, Stevan Nikolić, Dejan Petković, Zlatko Petronijević, Slaviša Stoković, Siniša Manić, Miloš Stamenković, Novica Cakić (kapiten) i Radovan Radulović. Trener je bio Nišlija Saša Ilić.
Vremena, ljudi, njihova dela i dostignuća, pa i sportske rezultate nije lako porediti, ali je mnogim Leskovčanima ostalo setno podsećanje na generaciju koja je nastupila sa trenerom Ljubišom Vučkovićem, na Drugom TV turniru srpskih prvoligaša: Dušan Ristić, Miodrag Jeličić, Dragan Cenić, Zvezdan Stević, Radomir Marković, Saša Miljković, Radovan Roganović, Dražen Šuković, Slaviša Stojković, Goran Vujičić, Saša Pejčić, Radovan Radulović i Jovica Stojiljković. Ta generacija je prema stručnim mišljenjima bila vrlo blizu osvajanja titule prvaka države ili pobednika Kupa Jugoslavije. U finalu tog turnira Dubočica je u finalu izgubila od Crvene Zvezde IBC tek posle izvođenja sedmeraca.
O visokom ugledu rukometnog Leskovca svedoči i Treći turnir po redu, na kojem su igrali Dinamo EKT (Pačevo), Železničar Jugopetrol (Niš), Proleter Naftagas, Partizan MAG, Crvena Zvezda i, naravno, domaćin. Kakvi su to bili rukometni asovi, koji su se predstavili leskovačkoj publici: Zoran Đurđić, Dragan Počuča, Nebojša Jokić, Vladimir Stanojević, Mihajo Radosavljević, Slobodan Milosavljević, Saša Dakić, golman Puljezević, Aleksandar Knežević, Aleksandar Blagojević, Goran Stojanović, Vladan Matić, Predrag Peruničić, Igor Butulija, Vladimir Petrić, Žikica Milosavljević i drugi. Nišlije je vodio selektor Zoran Živković Tuta, Mile Isković je bio na klupi Partizana, Vojislav Malešević je trenirao Proleter, Radomir Kostić domaćina, Petar Hađžistević ekipu iz Pančeva. Utakmice su vodile najbolje jugoslovenske sudije, a u dvorani su po pravilu uvek bili nekadašnji funkcioneri, treneri i rukometaši leskovačkog prvoligaša, koji su i uručivali nagrade najboljim ekipama i pojedincima. Fotografija uz ovaj tekst ilustruje trenutak kada legendarni golgeter Dragoslav Pavlović Paja dodeljuje priznanje telentovanom Draganu Trajkoviću, najperspektvnijem učesniku turnira.
LEGENDA: Kakva sreća za mladog igrača, da mu priznanje uruči rukometna legenda Jugoslavije Dragoslav Pavlović Paja.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.
