U tri dana tri utakmice, uz sve probleme koje je stvaralo promenljivo vreme, igranje i na otvorenom terenu, tropske vrućine i naporan, daleki put – sve su to pregrmeli leskovački rukometaši, svesni da se do dobre forme za predstojeće zvanične međunarodne utakmice ne stiže lako.
– U tri dana trajanja Međunarodnog turnira u Strugi, u konkurenciji sa pet prvoligaša iz Severne Makedonije, mogli smo dosta toga korisnog da vidimo i prihvatimo. Jeste bilo naporno, ali svaki trud se isplati kada stignu dobri rezultati. A njih očekujemo već od nedelje, kada startuje Regionalna liga našim gostovanjem Lovćenu na Cetinju. Po ubrzanom rasporedu, posle toga čekamo Partizan, pa onda odlazimo u Bitolj. Iskustvo iz Struge, gde smo osvojili peto mesto, iza pobednika Ohrida, Vardara, Prilepa i domaćina Struge, dobro će nam doći jer želimo da u Regionalnoj ligi dobrim igrama, rezultatima i ponašanjem dostojno branimo ugled srpskog rukometa – komentar je trenera Saše Pejčića, koga je, posle rada u sali „Partizan“, obradovala vest da će njegovi momci moći da se vrate u veliku dvoranu SC „Dubočica“.
Leskovčanima će dobro doći međunarodne utakmice u Regionalnoj ligi, uz očekivanje da će one dodatno podići interesovanje, posebno mladih, za rukometni sport. Ono što je, ipak, tema pre svih drugih jeste prvi nastup jednog leskovačkog kluba u međunarodnom takmičenju pod okriljem EHF-a.
– Sredinom septembra trebalo bi da očekujemo predstavnika Austrije, klub sa brojnim domaćim trofejima, ali i velikim međunarodnim iskustvom – ALPLA HC Hard iz istoimenog grada. Prema kalendaru, susret bi trebalo da se odigra 12. septembra, a potom sledi revanš u Austriji. Utakmica u našoj dvorani trebalo bi da predstavlja pravi rukometni praznik celog juga Srbije, što će nas dodatno motivisati da protiv ozbiljnog sastava gostiju pokažemo pobedničke ambicije i pokušamo da pobedom kod kuće obradujemo, verujem, punu dvoranu – kaže trener Saša Pejčić.
Pejčić, vlasnik međunarodne licence kakvu je malo ko u Leskovcu imao u bilo kojem sportu, veruje u nadahnuće svojih momaka, koji su dočekali da upravo ova generacija, sa Atanaskovićem, Nikolićem, Ristovićem i drugima, izađe na evropsku scenu.
