Mladi leskovački odbojkaš Tadija Matić završio je Medicinsku školu kao vukovac, zaigrao u odbojkaškoj Superligi Srbije i upisao studije medicine u Nišu. Sada pokušava da pronađe način da nastavi školovanje i ostane uz sport koji ga je naučio upornosti, odgovornosti i poštovanju drugih. Iako je rođen 2007. godine, već je imao priliku da kao prvi dizač igra protiv najjačih domaćih odbojkaških ekipa. Istovremeno, pripremao je prijemni ispit za medicinu i završavao srednju školu sa odličnim uspehom. Iako je odlučio da obrazovanje bude njegov prioritet, kaže da od odbojke ne želi da odustane.
– Izabrao sam put koji takođe volim, medicinu, tako da se ne kajem, ali mi je žao jer ne mogu da izaberem obe stvari istovremeno. Naravno, u svakom slučaju, trudiću se da na oba fronta nastavim da postižem dobre rezultate – iskren je Matić.
Njegov sportski put počeo je košarkom, koju su igrali i njegov otac i stariji brat. Kratko je trenirao i plivanje, a odbojka ga je zainteresovala u sedmom razredu, nakon što je na internetu pogledao jedan snimak. Zamolio je roditelje da ga upišu na treninge i ubrzo pronašao sport kojem je želeo da se posveti. Prekretnica je, kako kaže, bio odlazak na kamp u Kikindu 2022. godine. Tamo su ga primetili treneri, a njihova preporuka otvorila mu je vrata prvog tima. Usledili su nastupi u Prvoj ligi, a potom i prilika da preuzme znatno veću odgovornost u Superligi.
– Posle povrede prvog dizača Strahinje, ja sam iz uloge rezerve dobio šansu da budem organizator igre. Poziv trenera stigao je u trenutku kada sam zbog prehlade i temperature nekoliko dana bio van treninga. Pritom, za povratak na teren trebalo je savladati i strah od nastupa protiv ozbiljnih protivnika. U tome mi je mnogo značila podrška iskusnijih saigrača, koji su mi pomogli da toj utakmici, ali i u nastavku, pristupim sa manje pritiska. Znam da je ono što sam sve do tada radio došlo bukvalno do tog momenta da se pokažem na terenu. Meni mnogo znači sva njihova podrška.
Sezonu su obeležili i odlasci pojedinih igrača, koji su otežali borbu za opstanak. Iako je ekipa ispala iz Superlige, Matić naglašava da su oni koji su ostali nastavili da se bore i pružaju otpor rivalima, među kojima su bili Crvena zvezda, Partizan i ekipa iz Kragujevca. Za njega, međutim, vrednost sporta prevazilazi rezultate. Odbojka ga je naučila da dolazi na vreme, ispunjava svoje obaveze i poštuje trud ljudi sa kojima deli teren. Kao dizač, bio je svestan da od njegovog prisustva i rada zavisi i kvalitet treninga drugih igrača.
– Nekad sam dolazio na trening ne zato što se meni dolazilo, nego zbog drugih mojih saigrača. Znam da sam drugima potreban i to mi je davalo veću motivaciju – objašnjava Matić.
Takav odnos preneo je i na školovanje. Tokom završne godine Medicinske škole usklađivao je praksu, nastavu, treninge i pripreme za prijemni ispit. Završio je školu kao vukovac, a prema njegovim rečima, na rang-listi za upis medicine bio je drugi, dok je sa još dvoje kandidata delio prvo mesto po ostvarenom rezultatu.
– Bilo je mnogo naporno, jer sam imao školu, pripreme, treninge i utakmice. Stvarno mi je predstavljalo ogroman izazov, ali sam uspeo nekako da uskladim sve to vreme – kaže Tadija.
Ljubav prema medicini nosi od detinjstva. Oba roditelja su mu lekari, pa mu je želja da i sam jednog dana obavlja taj posao bila bliska mnogo pre odluke o fakultetu. Razmatrao je i mogućnost odlaska na koledž u Ameriku, ali je, kako objašnjava, želeo da studira medicinu, dok ponuđene mogućnosti i troškovi nisu odgovarali njegovim planovima.
Studije u Nišu sada otvaraju pitanje nastavka odbojkaške karijere. Kada je reč o želji, odgovor daje bez dvoumljenja – Leskovac. Ipak, svestan je da će fakultetske obaveze i putovanja otežati redovne dolaske na treninge, ali i veruje da, uz dobru organizaciju, sve može da se postigne. Uz žal što će teško moći da se potpuno posveti profesionalnoj karijeri, ostala je i jedna neostvarena sportska želja: poziv na pripreme reprezentacije. Matić smatra da bi mladi igrači sa juga Srbije trebalo da dobijaju više prilika da pokažu koliko mogu.
– Voleo bih da se više primete deca iz Vranja, Leskovca i okoline, koja se isto toliko trude koliko i deca u drugim delovima Srbije. Samo da odem na pripreme, da vidim kakav je to osećaj i kakvi su treninzi, to je bila moja želja – poručuje.
Deci koja tek biraju sport savetuje da pronađu ono što vole i da ne odustaju pri prvoj teškoći. Iako bi im rado preporučio odbojku, najvažnije mu je da njihov izbor bude lični.
– Bitno je samo da se deca bave sportom, nebitno kojim. Da treniraju i rade ono što žele, a ne ono što im roditelji nameću – zaključuje Tadija Matić.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao Grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
