Uspeh u sportu ne meri se samo medaljama, pobedama i osvojenim titulama. On se ogleda i u upornosti, disciplini, timskom duhu, odgovornosti i vrednostima koje mladi ljudi usvajaju od najranijih dana. Priča Leskovčanke Anastasije Milojević, košarkašice Ženskog košarkaškog kluba Student iz Niša, upravo je primer kako sport može da oblikuje mladu osobu, pomogne joj da ostvari velike rezultate i nauči je da uspešno usklađuje različite životne obaveze.
Iza Anastasije je sezona za pamćenje. ŽKK Student je ostvario jedan od najboljih rezultata u istoriji kluba, zauzeo četvrto mesto na kraju regularnog dela prvenstva, a potom se pobedom nad Partizanom plasirao u finale plej-ofa. Nišlijke su u borbi za titulu poražene od Crvene zvezde, tako da su sezonu završile kao vicešampionke Srbije. Uz to, nastupale su i u FIBA Evrokupu, gde su, nakon uspešno prebrođenih kvalifikacija protiv rumunskog Kluža, odmerile snage sa ekipama iz Španije, Belgije i Poljske i ostvarile dve pobede u grupnoj fazi. Za mladu košarkašicu evropske utakmice predstavljale su posebno iskustvo i važan korak u sportskom razvoju.
„Ovo je za mene veliko iskustvo. Drugačije je igrati u Evrokupu, ekipe su jače i igra se na drugačijem nivou nego u našem prvenstvu. To je dragoceno iskustvo za mene kao mladu igračicu“, ističe Anastasija.
Ipak, do velikih utakmica i uspeha nije se stiglo preko noći. Njena sportska priča počela je kada je imala osam godina, u školi sporta u Osnovnoj školi „Vasa Pelagić“ u Leskovcu, gde je prve košarkaške korake napravila uz trenera Zorana Kostadinovića. Na košarku ju je, između ostalog, podstaklo i to što je njen stric tada igrao profesionalno, ali je presudno bilo to što je zavolela treninge i odlučila da istraje.
„Sećam se da na prvom treningu nisam znala ni da šutnem na koš. Mnogo mojih drugarica koje su tada trenirale kasnije je odustalo, a ja sam ostala. Bila sam uporna i volela sam da dolazim na treninge“, priseća se Anastasija.
Koliko joj je košarka značila pokazalo se već u detinjstvu. Jednom je, zbog pogrešno zapamćenog termina, zakasnila na trening. Kada je stigla i videla da je trening već uveliko trajao, rasplakala se ispred sale i nije želela da uđe. Taj trenutak njenom ocu pokazao je koliko je snažna njena ljubav prema sportu.
Podrška porodice bila je važna i u kasnijim godinama, kada je zbog košarke počela da putuje iz Leskovca u Niš. Uz srednjoškolske obaveze u Medicinskoj školi, treninge i utakmice, Anastasija je morala pažljivo da organizuje svoje vreme. U tom periodu veliku ulogu imali su roditelji, posebno otac, koji ju je vozio na treninge i vraćao kući.
„Bilo je naporno, ali meni nije bilo teško. Imala sam snage da sve postignem, a roditelji su mi bili velika podrška. Bez njih bi sve to bilo mnogo teže“, kaže ona.
Njena priča pokazuje da put mladog sportiste ne podrazumeva samo odricanja, već i razvijanje radnih navika, odgovornosti i sposobnosti da se postave prioriteti. Anastasija je nastavila da se obrazuje i nakon završetka srednje škole upisala strukovne studije na Medicinskom fakultetu, na smeru za medicinsku sestru. Pred završetkom je studija, sa još nekoliko ispita do diplome.
Ali usklađivanje fakulteta i profesionalnog sporta nije jednostavno. Jutarnji treninzi, praktična nastava, popodnevni treninzi, učenje i ispitni rokovi zahtevaju dobru organizaciju i istrajnost. Ponekad jedna obaveza mora da sačeka, ali Anastasija uspeva da pronađe ravnotežu između košarkaške karijere i obrazovanja.
„U početku čovek misli da neće moći da se prilagodi svim obavezama, ali vremenom nauči da organizuje dan. Jeste naporno i dešava se da fakultet malo trpi, ali uspevam da uskladim i jedno i drugo. Kada se smanje obaveze u košarci, onda se nadoknadi eventualno propušteno na fakultetu“, objašnjava ona.
Za Anastasiju je obrazovanje važno koliko i sportski napredak. Svesna je da profesionalna karijera ne traje zauvek i da je neophodno razmišljati o budućnosti i izvan košarkaškog terena.
„Mislim da je jako bitno da čovek nešto završi kako bi sutra, ako ne bude želeo ili mogao profesionalno da se bavi košarkom, imao drugu mogućnost u životu. Važno je da postoji i druga strana, da imamo znanje i zanimanje kojim možemo da se bavimo“, poručuje mlada košarkašica.
Osim rezultata, iskustava i novih sportskih izazova, Anastasija kao jednu od najvećih vrednosti svog boravka u Studentu izdvaja atmosferu u ekipi. Smatra da su zajedništvo, međusobno poverenje i odsustvo sujete bili među ključnim razlozima za uspeh.
„Ekipa je bila fantastično sastavljena. Poklopile su nam se energija, karakteri i način na koji razmišljamo o igri. Funkcionisale smo kao porodica, a ne kao pojedinci. Nije bilo sujete ni ljubomore, već smo disale kao jedna. Mislim da je to mnogo doprinelo našim rezultatima“, ističe Anastasija.
Upravo su takve vrednosti posebno važne za mlade koji odrastaju uz sport. Trening i takmičenje uče ih da prihvate odgovornost, poštuju saigrače i protivnike, podnose poraze, raduju se zajedničkim pobedama i razumeju da se uspeh gradi strpljivo, kroz rad i međusobnu podršku. Prijateljstva stečena u sportu često ostaju i nakon završetka takmičarske karijere, postajući deo života i van terena.
Anastasija zato smatra da nije presudno kojim će se sportom dete baviti, već da je važno da bude aktivno i da pronađe okruženje u kojem će moći da raste i razvija se.
„Nije bitno da li je to košarka, fudbal ili neki drugi sport. Važno je da se dete bavi sportom, jer to utiče na njegov razvoj, druženje i formiranje ličnosti. Kroz sport upoznajete ljude koji mogu da vam ostanu prijatelji celog života. Naučite mnogo toga što vam kasnije znači i u drugim oblastima života“, kaže ona.
Dodaje da veliku odgovornost imaju i treneri, koji mladim sportistima nisu samo učitelji tehnike i taktike, već i uzori. Imala je, kako ističe, sreću da je od početka vodi čovek od kojeg je učila i o sportu i o životu.
„Pre svega treba da budeš dobar čovek da bi sutra mogao da budeš i dobar igrač, dobar roditelj i sve ostalo. Mislim da sport može mnogo da doprinese tome kakva će osoba neko postati“, poručuje Anastasija.
Za mlade koji tek biraju svoj put, Anastasijino iskustvo predstavlja podsticaj da pronađu aktivnost koju vole, budu istrajni i ne odustaju kada postane teško. Sport ne garantuje profesionalnu karijeru ni osvojene trofeje, ali pruža priliku da se steknu znanja, navike, prijateljstva i vrednosti koje ostaju za ceo život. A možda je upravo u tome njegov najveći značaj: nije važno samo kakav će sportista neko postati, već i kakav će čovek izrasti zahvaljujući sportu.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao Grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.
