U sportu, kao i u životu, najveće priče često ne počinju aplauzima. Ponekad počinju sumnjom, odricanjem i rečenicama koje obeshrabruju. Upravo takva je priča Edi Sinadinović, košarkaša iz Leskovca koji je, uprkos svemu, izgradio respektabilnu međunarodnu karijeru i postao primer da se radom i verom u sebe mogu pomeriti granice. Prvi tekst o Ediju objavljen je još 1999. godine, kada je najavljen kao nada leskovačke košarke. Međutim, njegov put nije bio nimalo lak. Kako i sam priznaje, na početku je bio „mali, spor i debeo“, bez desne ruke, bez poverenja okoline i bez velikih očekivanja. Ono što je imao – bila je ljubav prema košarci i spremnost da radi više od drugih. Uz podršku porodice i prvog trenera, korak po korak, mane je pretvarao u vrline. Danas, sa 193 centimetra visine i bogatim iskustvom, njegova priča služi kao podsetnik da niko nema pravo da odustane od tuđih snova.
Tokom profesionalne karijere, Sinadinović je promenio desetak klubova i igrao u brojnim evropskim zemljama – Srbiji, Bugarskoj, Estoniji, Rumuniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Grčkoj. Posebno se izdvaja sezona u grčkom PAOK-u, najuspešnijem klubu za koji je neki košarkaš iz Leskovca ikada nastupao. Tamo je bio deo tima koji je bio nadomak finala plej-ofa, a jedan šut delio je klub od istorijskog uspeha. Edi je rekorder po broju asistencija u dve države – Estoniji i Bosni i Hercegovini, a sa MZT-om iz Skoplja nastupao je i u ABA ligi, dokazujući da je reč o plejmejkeru sa izraženim osećajem za igru i tim.
Pored sportskih izazova, njegova karijera donela je i životne lekcije. Od izuzetno pozitivnih iskustava u Tuzli, gde je prihvaćen kao svoj, do teških trenutaka u Šibeniku, gde je kao prvi Srbin posle rata doživeo neprijatnosti od saigrača. Ipak, ni u jednom trenutku nije dozvolio da ga mržnja ili predrasude odrede. Edi o svemu govori smireno, bez ogorčenosti – kao neko ko je naučio da se čovek meri po karakteru, a ne po okolnostima. Jedan od njegovih najvećih snova bio je dres Partizana. Iako je bio nadomak tog cilja i trenirao pod vođstvom Duška Vujoševića, splet okolnosti sprečio je da se san u potpunosti ostvari. Ipak, i taj momenat Sinadinović prihvata kao deo puta, bez kajanja, verujući da se sve dešava s razlogom. Naime, u ovaj klub došao je na poziv upravo Vujoševića, trenirao sa klubom tokom dva letnja meseca, a onda je Vujošević otišao iz kluba, pa je samim tim i Edi ispao prekobrojan.
Danas, sa bogatim iskustvom iz raznih liga i sistema, Edi Sinadinović je živi dokaz da uspeh ne dolazi preko noći. Njegova priča šalje jasnu poruku mladima: nije važno šta vam drugi kažu na početku, već koliko ste spremni da radite, učite i verujete u sebe. On nije samo košarkaš sa međunarodnom karijerom – on je primer da se istrajnošću, skromnošću i ljubavlju prema igri može stići daleko, bez obzira odakle ste krenuli. Svoje poznavanje košarke koristi kao menadžer, a želja mu je da, pre svega, mladim košarkašima pomogne da što lakše i brže pronađu sebe u sportu koji mu je, kako sam kaže, toliko toga dao.
Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.
