U nesrećnoj 2020.godini, koja je počev od od građevinsko-neimarske i sportska- fudbalske sezone trebalo da donese berićetnu godinu u investicijama probuđenoj Srbiji, a najstarijem fudbalskom koletivu na Jugu Srbije proslavu neverovatnog jubileja,100 godina postojanja Vlasine, protekla je u prvih sedam meseci upornom borbom da se epidemija suzbije,a život normalizuje.
Uz tu i tamo bolne vesti, poput one s kraja jula kada su Vlasina i OFK Beograd izgubili sjajnog čoveka, fudbalera, fudbalskog operativca, Božidara Milenkovića Tusa. Ponajpre “krivicom” virusa COVID 19 teško je bilo sastaviti program proslave, koji je prema zamisli aktuelnog rukovodstva,predsednika Bojana Vlajkovića i potpredsednika Nenada Stojkovića, trebalo da bude raznovrstan, sportski bogat, zanimljiv ,sa atraktivnim gostovanjem jednog od velikana iz Beograda,sa podelom nagrada zaslužnim iz brojnih generacija koje su strastveno branili klupske “plavo-bele” boje.Poštujući sve ono što je vlasotinački fudbal podario ne samo Srbiji,već i FSCG pa i FSJ, Sportska strana Juga će u nekoliko nastavaka da podseti na neke od najznačajnijih i najuspešnijih sezona, sa posebnim isticanjem ZLATNOG perioda Vlasine, u deceniji koja je započela 2001.godine.
Prvu fudbalsku loptu u Vlasotince je doneo Vojislav S. Popović, student trgovine u Beču. Kako je znano, u Engleskoj, kolevci fudbala, ovu igru mladi su upražnjavali već krajem 19. veka da bi je na područje današnjeg Jablaničkog okruga prvi predstavili i fudbalsku loptu doneli, Vojislav Popović u Vlasotincu i popularni Veliki Džin Mitić u Leskovac. Sa fudbalskom loptom, omladina Vlasotinca počela je da se svakodnevno druži na terenu, formiranom na porodičnom imanju Vojislava Popovića. Teško je u to vreme bilo pronaći pravog rivala za nadigravanje,ali je do Drugog svetskog rata broj kluba narastao pa I Lige u koja su uključivani prvi novoformirani klubovi sa Juga srbije. Dolazak okupatora, fudbaleri Vlasine dočekali su kao pobednici u Leskovačkoj župi, Niškog loptačkog podsaveza
Hroničari sa ovog prostora, u koje spada i dole potpisani autor, koji su imali sreću da vide i sarađuju sa brojnim generacijama Vlasinaca od Stepe Šopa i Vlastimira Dejanca, pa preko generacija koje su iznedrile veliki broj igrača superligaškog i reprezentativnog potencijala, sa velikim oprezom procenjuju koje bi generacije, u nedostatku jedne seriozne i sveobuhvatne monografije, mogle izdvojiti kao najuspešnije. Najviše živih, najveći broj savremenika i svedoka najvećih fudbalskih uzbuđenja i radosti na Rosulji, svakako je uz tezu da je prva decenija 21.veka (od 2001. do 2008.) godine u bukvalnom smislu reči – zlatni period Vlasine. U tom periodu Vlasina je ušla u Drugu ligu FSCG.
Drugi ,opet, sa argumentacijom koja se mora poštovati žele da ukažu kako je ulazak Vlasine u četvrtu Zonu FSJ, u sezoni 1957/1958. godine, takođe fantastičan uspeh vlasotinačkog fudbala. Stariji fudbalski sladokusci znaju da je tadašnji system takmičenja u fudbalskoj Jugoslaviji, poznavao Ligu najboljih klubova u državi (Partizan,Crvena Zvezda, Hajduk, Dinamo, Vojvodina, Sarajevo, Olimpija…) a da se takođe rado gledani fudbalski kvalitet razmestio po klubovima Četiri Zone. A upravo te Zone, dobile su u daljem razvoju fudbala u Jugoslaviji, formiranje četiri grupe Druge savezne lige. I vratimo se samo na kratko: Vlasina je u pomenutoj sezoni postala član Zone Istok u kojoj nije bilo danas mnogih superligaša iz Srbije.
Teško je izboriti se u raspravi o najboljim generacijama i sa onima, prema kojima je najupečatljiviji period, u fudbalskom veku Vlasine, bio onaj iz sezona raspoređenih od 1988. do 1991.godine. Ponestaje prostora da se i ovom generacijom pozabavimo kako je i zaslužila, a sve u veri da će nova uprava FK Vlasina, sa novom opštinskom vlašću, konačno odlučiti da finansira projekat pisanja monografije koja takođe ne može da između korica stavi sve što se događalo u 100 godina dugoj istoriji, ali će svakako osvetiliti likove pojedinaca i rezultate ekipa, koji se u generacijama koje dolaze trebalo s poštovanjem da izgovaraju. U generaciji, napred pomenutoj, najveći biser bio je golman Aleksandar Kocić koji je braneći za Vojvodinu i Crvenu Zvezdu stigao i do reprezentativnog statusa, do mogućnosti da kao profesinoalac igra u Italiji I Španiji.
Iz generacije koja je svoje vrhunske igračke domete postigla u sezoni 1973/74. igrali su momci koji su u Prvoj srpskoj ligi ne samo skrenuli pažnju stručnjaka iz vodećih jugoslovenskih klubova,već i postali prvotimci i danas cenjenih superligaša. Ne mogu svi na fotku, koju iz specifičnih dizajn razloga želimo da objavimo (prugasta oprema je velika retkost, ako ne i unikat da jedan klub sa Juga Srbije igra službene utakmice u njoj), pa tako nema na slici momaka koji su uz onih 11 na slici veselili golovima i pobedama svoje navijače. To su Novica Mitrović, Aleksandar Todorović , Slavko Anđelković i Aleksandar Savić.
I da se vratimo, sa dužnim poštovajem u 1920. godinu, kada je generacija zajjubljenika u novu, kožnu loptu, počela da ispisuje stranice najpopularnijeg sporta u nas, ali i najvoljenijeg kluba u Vlasotincu. A taj superlativ obavezuje da podsetimo kako su do rata postojala još tri kluba u varošici na Vlasini. U pionirskim danima fudbalske igre, zainteresovane dečake okupljali su i SK Omladina i klub đaka i studenata SK Dečanski, koji su se brzo spojili sa Vlasinom. Tako ojačana Vlasina počinje u Leskovačkoj Župi da igra sa leskovačkim ekipama, Josif (klub napredne omladine), SK Momčilo (klub industrijalaca), Topličaninom (Prokuplje), LSK i Jugoslavijom iz Leskovca, Jablanicom i Veternicom, klubom leskovačkih Roma.
SK VSK KONKURENT KOJI MOTIVIŠE
Te 1930. godine Vlasina dobija pravog mesnog rivala u SK VSK, koji četiri godine po formiranju čini takmičarski podvigiI postaje prvak Vlasotinca. Pojava ovakvog konkurenta, podigla je interesovanje građanstva, posebno omladine, za fudbal. U Vlasini su shvatili da do uspeha i napretka mogu samo boljom organizacijom, odgovornim radom i boljim igrama. U sezoni 1935/36. Vlasina osvaja prvo mesto u Župi i stiče pravo da nastupi u Niškom loptačkom podsavezu.
Uz klub tada još čvršće staje i lokalna samouprava sa predsednikom opštine Aleksandrom Popovićem koji postaje i čelni funkcioner kluba. Koncentracija kvaliteta iz mesnih klubova, podigla je kvalitet Vlasine pa se potonji uspesi pripisuju i generaciji u kojoj su: golman L. Đurkić, M. Valčić, M. Popović, V. Fišić, Ž. Marinković, D. Stojanović, A. Popović, V. Išljamović, S. Živković, N. Ličanski i drugi. Do velikog rata, Vlasina je uvek bila u vrhu tabele Leskovačke župe i čest učesnik takmičenja u višem rangu, Niškog loptačkog podsaveza.
ASOVI KAO SA TRAKE
Nema generacija koje nisu iznedrile talente dostojne da postanu članovi i najboljih srpskih klubova. Prevelika ljubav prema rodnom kraju, po pravilu ih je vraćala i pre nego što su u novom klubu pokazali koliko su talentovani. Prvu takvu priču kazivao je Vlastimir Veličković Dejanac, jedan od najboljih fudbalera Četvrte zone, koji je u niškom Radničkom mogao da izgradi bogatu karijeru. Golman Stojan Babastojanski je u jednom periodu branio i na fudbalskom i na rukometnom golu. Kada je u Nišu počeo da studira, procenio je kako mu više odgovara da bude rezervni čuvar mreže prvoligaša Železničara i alternativa čuvenom Tuti Živkoviću.
Da se golmani rađaju u vlasotinačkom kraju i afirmišu na Rosulji pokazuje primer Aleksandra Kocića koji je stigao i do dresa A reprezentacije, više je trebalo da postigne golman Dejan Pešić koji je čuvao mrežu Mlade reprezentacije, Ljuborad Stevanović je bio i golman i trener u Vlasini, ali je punu afirmaciju dočekao u Nišu. Božidar Milenković Tus je posle sjajnih igara u Vlasini, i afirmativne sezone u Dubočici, postao igrač, stručnjak, funkcioner, jedan od stubova OFK Beograda. Lepu prvoligašku karijeru štopera napravio je Miroslav Simonović Kire. Zoran Bidžić se kao afirmisani igrač u mnogome odužio matičnom klubu na putu do Druge lige, obećavajući potencijal imao je i Igor Jović ali ga nije do kraja iskazao, aktuelni trener Dragan Gaga Nikolić je igrao za mlađe selekcije FSJ…..
Autor Dušan Stamenković
Fotografije: arhiva FK Vlasina i privatna arhiva Dragutina Stojanovića
Zabranjeno je korišćenje teksta ili delova teksta bez saglasnosti autora i redakcije Sportske strane Juga. Autorska prava zaštićena su zakonom i za njihovo kršenje autor i redakcija će tražiti zaštitu svojih prava na Sudu.
“Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”
